Inovacija ACC BOX – prvi domaći akcelrometar

Vibracije se javljaju u prirodi svuda oko nas i mogu biti izazvane prirodnim faktorima i čovekovom aktivnošću.

Primeri prirodno uzrokovanih vibracija  su oscilovanje  viskokih građevina usled dejstva zemljotresa i vetra, nasipa, obaloutvrda i visokih brana usled udara poplavnih talasa. Klizišta, tecišta, bujice i snežne lavine takođe mogu delovati na objekte u čovekovom okruženju i na taj način može doći do vibracija, čije nam merenje može doprineti boljnem razumevanju ovih fenomena.

scan0001

Vibracije kod mašina i motornih vozila ili na primer usled vibracije usled miniranja, se mogu klasifikovati u vibracije koje su prouzrokovane čovekovom aktivnošću.

Dobra okolnost kod vibracija nastalih usled ljudske aktivnosti je što imamo  mogućnost da ih izazovemo  u kontrolisanim uslovma i na taj način izvedemo neku vrstu eksperimenta, gde ćemo unapred doneti uređaje za merenje i postaviti ih na adekvatne pozicije.

U toku protekla tri meseca sam imao čast da budem član tima ACC-box koji je osvojio treće mesto na takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju.  Tim je nastupio na takmičenju upravo sa uređajem koji omogućava da se na precizan način mere i prate vibracije na građevinskim objektima. Prednost našeg uređaja je adabtibilnost u zavisnosti od vrste objekta kao i očekivanog inteziteta vibracija.

FINALNU EMISIJU MOŽETE POGLEDATI OVDE https://youtu.be/AqtMhGANIe4?t=3943

( Video o našoj inovaciji je na 1:03:57 deo u kome se pojavljujem je na 1:05:40 )

Kao što je i delimično navedeno u videu, krajnji cilj je da se uz pomoć našeg proizvoda uspostavi jedinstvena mreža monitoringa objekata kritične infrastrukture. U ovaj sistem bi bili uključeni važniji mostovi, visoke brane i hidrocentrale, mesta duž obala reka koja su prepoznata kao  kritična sa aspekta odbrana od poplava, kao i najkritičnija klizišta.

Uspostavljanjem ovog sistema praćenja, bilo bi moguće iz jedne kontrolne sobe u svakom momentu  pratiti stanje u svakoj od kritičnih tačaka, što bi znatno doprinelo sistemu ranog upozoravanja građana. Rano upozoravanje i davanje pravog uputstva ljudima kod oštećenja ili kolapsa objekata ove važnosti je elementarnog značaja u cilju spasavanja ljudskih života i njihove imovine.

Bitno je naglasiti da je kroz ovaj sistem dugoročnog monitoringa objekata kritične infrastrukture moguće dobiti i izveštaje o njihovoj funkcionalnosti u režimu “mirnog rada”.  Drugim rečima, čak i ako tokom određenog perioda ne dođe do vanredne situacije, podaci se mogu koristiti kao podloga za pojedinačno unapređenje svakog od objekata kritične infrastrukture, kao i za planove generalnog sistematskog unapređivanja svih objekata.

 

Malo o konferencijama

 

Još jedna velika čast mi je ukazana pozivom  da održim prezentaciju na konferenciji  International Symposium on Geotechnical Safety and Risk (ISGSR) 2015 koja se održava od 13-16 Oktobra u Roterdamu , Holandija. https://www.kivi.nl/isgsr2015/PAG000011410/Sessions.html#b7

pozivno pismo

Postoje različite konferencije. Neke od njih su mnogo velike i predstavljaju “svetsko prvenstvo u fudbalu“, gde dođu svi. Upravo jedna takva se upravo održava u Edinburgu (http://xvi-ecsmge-2015.org.uk) gde zajedno sa kolegom Srđanom Spasojevićem prestavljam Srbiju sa radom “Numerical analysis of anchored bored piles in fractured rock masses“.

Neke manje, su usko stručne, i prava su poslastica za usko specijalizovane eksperte. Predstojeći simpozijum  u Roterdamu je “mala“ konferencija, koja se bavi geotehničkim rizikom i sigurnošću. Da prevedem na srpski, tema je: Koliko su sigurnni nasipi koji naš štite od poplava? Ovde želim da naglasim da su prema međunardnoj klasifikaciji nasipi “par elkselans” geotehnički objekti i da se njima podjednako bave inženjeri hidrotehničkog i geotehničkog usmerenja https://en.wikipedia.org/wiki/Levee).

Nasipi, obrušavanje kosina, klizišta, filtracija vode kroz zemljane materijale, verovatnoća, rizici, osuguranje, predviđanje i osmatranje biće teme skupa koji planiram da posetim u Oktobru.Holandija je poznata kao zemlja koja je  je do savršenstva dovela odbranu od poplava http://pescanik.net/kako-to-rade-holandani/. Elektronski senzori za osmatranje brana, nasipa i velikih klizišta  koji se pominju u tekstu Darka Donevskog je nešto na čemu upravo radim sa svojim timom, ali o tome u nekom sledećem tekstu.

Prošle godine u ovo vreme imao sam priliku da prisustvujem, držim prezentaciju i predstavljam srpsko društvo za geotehničko inženjerstvo na 15-toj Dunavskoj konferenciji koja se odžala u Beču. Pripala mi je velika  čast da predsedavam sesijom o potpornim konstrukcijama. Pošto nemam fejsbuk nalog ne preostaje mi ništa drugo nego da Vam predložim da dok ne stignu slike iz Rotedama uživajte u fotografjama sa konferencije u Beču :-)

 

Izveštaj iz Krupnja i Osečine

Postoje različiti porivi koje motivišu čoveka da nešto radi.

Kada ulažete neki napor fizički ili intelektualni očekujete da u nekom momentu vidite rezultat svog rada. Šta može biti rezultat? Novi auto, neko lepo putovanje, veče provedeno sa prijateljima u restoranu ili kafani. Svako ko je promenio 2-3 auta, bio na više od 10tak destinacija i osvanuo u kafani nebrojeno puta bi po logici stvari trebao da teži nekim značajnijim rezultatima.

Kuće čiju sam izgradnju pratio u Krupnju i Osečini ne predstavljaju vrhunske inženjerske poduhvate , niti je na njima primenjena neka naučna metodologija, ali su usrećile Dragoljuba Andrića, Petrović Milomira,Rajka Nikolića Radenka Despotović, Jovanku Despić, Živorada Sredojevića, Vidosavu Grbić, Mileniju Đokić, Žarka Bradonjića, Radosava Tomića, Radmilu Mijailović, Privislava Nikolića, Mariju Jančić,Iljana Krsmanović. i njihove porodice. Svim ovim ljudima njihove stare kuće su porušene od strane klizišta ili su bile oštećene do te mere da je procenjeno da je izgradnja nove kuće na novoj lokaciji jeftinije rešenje nego sanacija.

Primopredaja

Primopredaja

 

Dani i noći provedene za knjigom i računarom su dale rezultata. Imao sam tu čast da od svih ljudi koji su učestvovali u izgradnji kuća budem taj koji će im predati ključeve.

Da sam lažirao rezultate svog doktorata, objavljivao naučne radove u plaćenim regionalnim umesto mesto u vrhunskim svetskim časopisima, verovatno bih opet bio u prilici da uručim gore pomenutim ljudima ključeve od njihovih novih domova. Ali ipak, osećaj ne bi bio isti – ovako sam siguran da sam ovo zaslužio.

Uživajte u slikama i pazite se klizišta…

Željko

 

 

 

IN MEMORIAM Prof. Milan Maksimović

(tekst preuzet iz Časopisa Građevinski Materijali i Konstrukcije)

Profesor Milan Maksimović, diplomirani inženjer građevinarstva zauvek nas je napustio 15. novembra 2014. godine u Beogradu. Rođen je u Mladenovu,kod Bačke Palanke 27.marta 1941. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je uNovom Sadu, a na Građevinskom fakultetu u Beogradu, na katedri za teoriju konstrukcija, diplomirao je 1965. godine. Nakon toga zaposlio se u preduzeću “Energoprojekt-Hidroinženjering“ u birou za geotehniku u Beogradu. Veoma ambiciozan, već 1968. godine uspešno je specijalizirao inženjersku seizmologiju i zemljotresno inženjerstvo na Politehnici u Milanu i u Institutu za ispitivanje modela i konstrukcija u Bergamu. Magistrirao je, iz oblasti mehanike tla, na Imperijal koledžu u Londonu 1971. godine. U okviru doktorantskog istraživanja, kao Fulbrajtov stipendista, specijalizirao je 1975. godine
numeričke metode u geotehnici na državnom Univerzitetu u Ohaju i u Kolumbusu. Doktorirao je na fakultetu Građevinskih znanosti u Zagrebu 1978. godine pod mentorstvom čuvenog profesora Ervina Nonvajlera. Na Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu prelazi 1979. godine, gde je brzo napredovao do zvanja redovnog profesora na predmetu mehanika tla i šefa katedre za građevinsku geotehniku sve do penzionisanja 2006. godine. Više godina je predavao na Građevinskom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu, u Subotici i Građevinskom fakultetu, Univerziteta Crne Gore, u Podgorici. Na svim ovim institucijama je važio za izuzetno uspešnog pedagoga koji je bitno unapredio nastavu iz oblasti geotehnike. Profesor Maksimović bavio se fundamentalnim aspektima mehanike tla i mehanike  stena i njenim primenama u geotehničkim istraživanjima, fundiranju složenih inženjerskih objekata, sanacijama klizišta, projektovanjem nasutih brana, različitim problemim geotehnike uz veoma uspešno korišćenje numeričkih  metoda u geotehnici. Učestvovao je na većem broju značajnih projekata i u izradi različitih ekspertiza u zemlji i inostranstvu (Egipat, Jordan, Libija, Gvajana, Gabon, Irak, Zambija, Zimbabve, Tanzanija, Turska, Peru Dubai). Kao retko koji građevinski inženjer bio je sposoban programer i autor je više programskih paketa sa širokom primenom u oblasti geotehničkog inženjerstva Među mnogim publikacijama posebno se ističe knjiga “Mehanika tla“, čije je prvo izdanje štampano 1995. godine, a poslednje – peto, izmenjeno izdanje – 2014. godine. U ovoj knjizi, kao retko koji autor, objasnio je mnoge geotehničke fenomene, a posebna vrednost knjige je što je objedinila i udžbenički i monografski karakter. Širok je spisak objavljenih radova profesora Milana Maksimovića u kojima je obuhvatio veliki broj problema iz oblasti mehanike tla i geotehničkog inženjerstva, razmatrajući: svojstva tla i stena, brana i stabilnost kosina, fundiranje građevinskih objekata na specifični terenima, klizišta, zemljotresno inženjerstvo u geotehnic i primene numeričkih metoda u njoj i drugo. Ističemo da je, profesor Maksimović, autor većeg broja radova objavljenih u inostranstvu (SAD, Engleska, Nemačka, Španija, Austrija, Danska, Brazil, Japan, dr.). U međunarodnim časopisima i internacionalnim naučnim skupovima objavio je 58 radova, gde preovlađuju oni sa Svetskih i Evropskih konferencija. Isti broj radova objavio je i u domaćim časopisima i naučnim skupovima organizovanim u našoj zemlji. Ističu se radovi koje je objavio u istaknutim međunarodnim časopisima kao što su „Geotechnique“, „Rock Mechanics and Rock Engineering“ i „Journal of Geotechnical Engineering ASCE-Američko udruženje građevinskih inženjera“. Njegovi radovi su naišli na snažan odjek ne samo kod nas nego i u inostranstvu gde je zabeleženo 162 citata (u bazi Google Sholar), a više puta je citiran u magistarskim tezama i doktorskim disertacijama u svetu i našem regionu. Bio je dugogodišnji predsednik „Srpskog društva za mehaniku tla i geotehničko inženjerstvo“ sa zapaženom aktivnošću u njemu i u Svezu građevinskih inženjera Srbije. Od značaja je pomenuti da je u ovom periodu učinio veliki napor da učestvuje na svetskim i evropskim konferencijama za Geotehničko inženjerstvo i da o njima informiše naše članstvo. Godinama je kao predsednik našeg društva bio most između nas i međunarodnog društva i mnogih inostranih istraživača i eksperata u oblasti geotehnike. To je činio informišući članoveDruštva o svim bitnim aktivnostima u svetu, tako da smo bez obzira na probleme koji nas okružuju, zahvaljujući njemu, imali sve potrebne informacije. Vredno je pomenuti da je bio član uređivačkih odbora i recenzent u međunarodnim časopisima iz oblastigeotehnike, jedini iz Srbije, što svedoči o njegovom visokom ugledu u inostranstvu. Njegovi doprinosi i dometi su visoko ocenjeni od najeminentnijih stručnjaka iz oblasti geotehnike. Posebnu zahvalnost profesoru Maksimoviću su izrazili utemeljivači i izdavači međunarodnog naučnog časopisa Acta Geotechnica Slovenica. On je od početka bio aktivni član uređivačkog odbora sa velikim zaslugama, što je časopis uvršćen u Thomsonovu bazu Science Citation Index Expanded in Journal Citation Reports/Science Edition. Zapažena je njegova aktivnost u izdavačkom savetu časopisa „Izgradnja“. Poslednjih godina, neposredno pre i nakon penzionisanja, ispoljio je zapaženu aktivnost na pripremi i organizaciji naučno-stručnih skupova „Geotehnički aspekti u građevinarstvu“ koje je organizovalo „Srpsko društvo za mehaniku tla i geotehničko inženjerstvo“ sa “Savezom građevinskih inženjera Srbije“. Profesor Milan Maksimović je bio veoma cenjen naučnik i univerzitetski nastavnik koji je sa svojim pronicljivim kritičkim mišljenjem, već decenijama, obogatio graditeljstvo u sferi geotehničkog inženjerstva. Njegovo delovanje i dometi u ovoj oblasti su visoko ocenjeni među uglednim istraživačima u svetu. Priznanje za njegov ukupni doprinos je i njegov izbor za redovnog člana Inženjerske akademije Srbije u koje je posmrtno promovisan 24. novembra o. g.

Radomir Folić
Nenad Šušić
Ludvik Trauner

 

Dr Radoje Petrović – Diskretni heroj građevinarstva

Pokretanje svakog sajta, pogotovo lične prezentacije se u većini slučaja doživljava kao samoreklamerstvo i zelja za zadovoljenjem sopstvenog ega.

Upravo zbog toga,  u nameri da izbegnem da pričam mnogo o sebi, posvećujem ovaj prvi tekst čoveku koga nikada lično nisam upoznao, a kome sam mnogo toga čuo i iz čijih projekata sam učio.

Tu čudnu povezanost ogledam i kroz sledeće činjenice: svoj pripravnički staž kao inženjer početnik sam odradio u preduzeću Kosovoprojekt, Biro za specijalne konstrukcije, u kome je dugo godina radio dr Radoje Petrović.  Institut za Puteve, Odeljenje za specijalne konstrukcije i sanacije preduzeće u kojem sada radim, je preduzeće iz koga se penzionisao ovaj velikan srpskog građevinarstva, posebno geotehnike.

Ali pre nego što krenem u detalje koji će opisati znaćaj njegovog stručnog i naučnog rada želeo bih da napravim uvod koji ima za cilj da ubedi čitaoca da su upravo dostignuća građevinskih inženjera učinula mogućim život koji mi danas vodimo.

Mnogo ljudi doživljava građevinarstvo isključivo kroz izgradnju kuća i stambenih zgrada. Ovo je dovelo do nedovoljnog interesovanja javnog mnjenja za ovu oblast. Planiranje, projektovanje i izgradnje objekata od javnog značaja, se doživljava kao grupa nameštenih poslova kroz koje pojedinci  nelegalno stiču velika materijalna dobra. Posledica toga je da niko više ne veliča dostignuća koja svakodnevno niču ispred naših očiju.

Na primer, filmska industrija koja značajno manje učestvuje u društvenom proizvodu većine zemalja pa i naše,  zauzima bar jednu stranu u dnevnim novinama svakog dana, opisujući velikane iz svoje industrije. Upravo zbog toga,  jako malo ljudi je čulo za čoveka kome je posvećen ovaj tekst.

Dovoljno je da se setimo da je prošlom veku pijaća voda bila kontaminirana i puna bakterija. Ovo je prourokovalo brojne epidemije kolere i dezinterije. Sa ove tačke gledišta izgradnja postrojenja za prečišćenja vode je spasilo više života nego bilo koja zdravstvena ustanova. Izgradnja kanalizacionog sistema koliko god neatraktivno zvučala,  omogućila je život i rad velikog broja ljudi na malom prostoru. U suprotnom bi se sigurno podavili u sopsvenim fekalijama. Sve ove stvari koje danas smatramo popuno normalnim su dela građevinskih inženjera.

Neposredna inspiracija za pisanje ovog teksta je došla sasvim slučajno. Pre oko mesec dana sam raspremajući svoju kancelariju pronašao diplomu doktora tehničkih nauka dr Radoja Petrovića koju nažalost niko od članova porodice nije pokupio i ostala je da skuplja prašinu.  Ono što je posebno bitno  naglasiti je da je dr Radoje Petrović doktorirao na malim deformacijama koje su u to doba (1982) bile relativno novi pristup u projektovanju podzemnih objekata.

20140409163137253_0001

dr Radoje Petrovic- Doktorska Disertacija

Klasična Mehanika tla koncipirana ta teoriji graničnih stanja, krutih blokova i klinova nije na pravi način uzimala u obzir deformacijske karakteristike tla. Koncept tretiranja malh deformacija, dopušta da konstrukcija pretrpi male deformacije u cilju bolje interakcije tla i konstrukcije. Zahvaljujući primeni ovog koncepta bilo je moguće dokazati stabilnost i upustiti se u izgradnju podzemnih etaža mnogih  značajnih objekata u bivšoj Jugoslaviji.

dr Radoje Petrović uprkos naučnom zvanju i kao što je gore opisano veoma aktuelnom doktoratu se uvek bavio praksom i rešavanju konkretnih inženjerskih problema. Dr Radoje Petrović nije pisao knjige niti je objavljivao u velikom broju radove na kongresima. Njegova dela su bila uspešno izvedeni objekti.

Nažalost ova dostignuća su prošla nezapaženo što je čest slučaj. Svako ko ima iole malo veze sa građenjem zna da je najteže izaći iz “blata“ (na kotu 0) i da su dobro napravljeni temelji i podzeme etaže pola obavljenog posla.  Dok Gledate Palatu Albaniju i mnoga druga vrhunska dostignuća dr Radoja Petrovića ne znate koliko je truda i rada uloženo, pogotovo imajući u vidu geološku strukturu užeg područja  Beograda, brojne  podzemne reke i prisustvo  laporovite gline koja nije baš najpogodnije tlo za građenje.

Geotehnička dostignuća obzirom da ostaju ukopana duboko u zemlju ne mogu biti ocenjivana i nagrađivana kao i dostignuća iz oblasti arhitekture. Kapitalizam, sklon poređenju, rangiranju i ocenjivanju bi verovatno zahtevao da i u ovoj našoj oblasti proglasimo najbolje, kao što se verovatno putem različiih veb-sajtova može glasati za najbolju picu ili najboljeg zubara u gradu.  Nobelova nagrada za inženjerska dostignuća ne postoji.  Nikola Tesla i Karl Tercagi su svakako zaslužili ovu prestižnu nagradu.

Načela  izuzetnosti  u građevinarstvu, a pogotovo u geotenici se vezuju za projektovanje najekonomičnijeg, najsigurnijeg  i najbrže izvodljivog rešenja. Teški inženjerski problemi se u većini slučajeva svode na “ekonomske probleme” tj. rešavanje inženjerskih problema u ograničenom finansijskom okviru. Danas je prisutna tendencija da se osnivaju komisije za rešavanje teških problema. Prof. Heinz Brandl ističe da bi ovaj pristup mogao da bude od koristi u politici i u međunarodnoj saradnji, ali ne i u građevinskim, odnosno geotehničkim projektima.

Ono što je nama danas potrebno nisu komisije,  koliko stvarne ličnosti sa sposobnošću i voljom da donose odluke. Još je Šarl de Gol kritikovao rastuću tendenciju ka stvaranju komisija kada je ironično rekao: Zašto su desed božijih zapovesti tako jezgrovite i jasne svakome?  Zato što nisu plod rada neke komisije”.

Dr Radoje Petrović je bio stvarna ličnost, INŽENJER koji je donosio odluke i stajao iza njih, što pored inženjerskih veština zahteva i ljudske kvalitete.